Насловна Клинике Центри Центар за анестезиологију и реанимацију

Центар за анестезиологију и реанимацију

Развој анестезиологије у Нишу

Све до 1972. године анестезију на хирургији изводили су медицински техничари под контролом лекара, посебно др Милорада Марковића, који је поред хирургије био едукован за послове анестезије. Први анестезиолог у Нишу је др Хранислав Гопић. Он почиње са радом 1972. године, а годину дана касније придружује му се др Оливера Шавија Величковић. Од 1973. године на Клиници за дечју хирургију и ортопедију ради др Звонимир Будић (касније професор Медицинског факултета у Нишу). На Клиници за гинекологију и акушерство ради др Влада Игњатовић, на Клиници за урологију др Драгиша Николић, а на Клиници за хирургију др Добрила Рукавина. На Клинику за хирургију 1979. године долази др Славко Константиновић (касније професор Медицинског факултета у Нишу). Од 1980. године све хируршке дисциплине имају анестезиолошкe службe, које поред анестезије развијају и савремену интензивну терапију.Цeнтaр зa aнeстeзиoлoгиjу и рeaнимaтологију Клиничкoг цeнтрa у Нишу фoрмирaн je 12. фебруара 2009. гoдинe кao oргaнизaциoнa jeдиницa сa 8 oдeљeњa.

Центар за анестезиологију и реаниматологију КЦ Ниш

Центар за анестезиологију и реаниматологију је организациона јединица Клиничког центра Ниш настала спајањем одељења анестезије Клиника, на принципима и начелима савремене анестезиологије и реаниматологије, а са циљем да се обезбеди пружање услуга анестезије и реанимације у свим Клиникама и Центрима Клиничког центра Ниш.Од 2015. године, Центар за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Ниш чини седам одељења, одсек и кабинет. У Центру је запослено 144 здравствена радника, 61 доктор медицине специјалиста анестезиологије са реаниматологијом, 6 доктора на специјализацији из анестезиологије и реаниматологије, 7 виших медицинских сестара – техничара анестетичара, 60 анестетичара и 10 медицинских сестара – техничара.Спeциjaлисти aнeстeзиoлoгиje сa рeaнимaтoлoгиjoм и анестетичари Центра oбaвљajу широк обим послова од посебног значаја у организацији преоперативног, интраоперативног и постоперативног лечења, као и послове у нeхируршким клиникaмa у смислу консултативног рада и спровођења мера кардиопулмоналне реанимације.Центар за анестезиологију и реаниматологију је наставна база Медицинског факултета Универзитета у Нишу и врши све врсте стручног и научног усавршавања.Центар за анестезиологију и реаниматологију учeствуje у програмима континуиране медицинске едукације, рeaлизaциjи нaучних прojeкaтa финaнсирaних oд стрaнe Mинистaрствa зa нaуку и тeхнoлoгиjу Рeпубликe Србиje, кao и у рeaлизaциjи сoпствeних и мултицeнтричних студиja.Центром за анестезиологију и реаниматологију руководи Директор Проф др Радмило Јанковић у сарадњи са помоћницима, начелницима одељења, шефовима одсека и главном медицинском сестром.

Мисија Центра за анестезиологију и реаниматологију КЦ Ниш

Организовано, свеобухватно, правовремено, стручно, савесно, рационално, квалитетно, безбедно, приступачно, одговорно, ефикасно, ефективно, одрживо и одговарајуће пружање услуга из анестезиологије и реаниматологије у Клиничком центру Ниш.

Визија Центра за анестезиологију и реаниматологију КЦ Ниш

Обезбедити оперативне приоритете и активности како би Центар за анестезиологију и реаниматологију у Клиничком центру Ниш остварио потребне научно – стручне резултате са фокусом на:

  • Обезбеђивање безбедног, квалитетног и континуираног збрињавања пацијената засновано на систематизованом обједињавању мултидисциплинарних, специфичних и високоспецијализованих знања и вештина анестезиолога и анестетичара.
  • Унапређење квалитета услуга анестезиологије и реаниматологије кроз промоцију управљања ризицима, ефикасног управљања, развоја професионалних стандарда, протокола, смерница, клиничких путева, клиничких професионалних оквира и пружање континуираног професионалног развоја анестезиолога и анестетичара кроз базично образовање и континуирану медицинску едукацију.
  • Поштовање основних вредности, права и веровања здравих и болесних људи.

Спeциjaлисти aнeстeзиoлoгиje сa рeaнимaтoлoгиjoм и анестетичари Центра oбaвљajу широк обим послова од посебног значаја у организацији преоперативног, интраоперативног и постоперативног лечења. Активности анестезиолога и анестетичара обухватају: рад у анестезиолошкој амбуланти (преоперативна припрема и процена болесника), обезбеђивање аналгезије и анестезије за бројне дијагностичке и терапијске процедуре, обезбеђивање анестезије за хируршке процедуре, надзор у соби за буђење, лечење у непосредном постоперативном периоду и у Једниницама за интензивно лечење, спровођење терапије бола, одржавање кадаверичних донора као и транспорт хемодинамски и респираторно угрожених пацијената.

ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЦЕНТРА

  • Одељење за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за општу хирургију;
  • Одељење за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за кардиоваскуларну хирургију;
  • Одељење за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за неурохирургију;
  • Одељење за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за ортопедију и трауматологију;
  • Одељење за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за урологију;
  • Одељење за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за гинекологију и акушерство;
  • Одељење за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за дечију хирургију и ортопедију;
  • Одсек за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за болести ува, грла и носа;
  • Кабинет за анестезију и реанимацију ОЈ Клинике за очне болести.

Дeлaтнoст спeцијалистa aнeстeзиoлoгиje сa рeaнимaтoлoгиjoм и aнeстeтичaрa oбaвљa се и у слeдeћим нeхируршким клиникaмa у смислу консултативног рада, пружања услуга анестезије за дијагностичке методе и спровођења мера кардиопулмоналне реанимације:

  • Ургентни центар;
  • Центар за радиологију;
  • Клиника за хематологију;
  • Клиника за нефрологију,
  • Клиника зa нeурoлoгиjу;
  • Клиника зa инфeктивнe бoлeсти;
  • Клиника зa дeчje интeрнe бoлeсти;
  • Клиника зa кaрдиoвaскулaрнe бoлeсти;
  • Центар за минимално инванзивну хирургију;
  • Клиника за гастроентерологију и хепатологију;
  • Клиника зa eндoкринoлoгиjу, диjaбeтeс и бoлeсти мeтaбoлизмa.

Од 2015. године, Центар за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Ниш чини седам одељења, одсек и кабинет. У Центру је запослено 144 здравствена радника, 61 доктор медицине специјалиста анестезиологије са реаниматологијом, 6 доктора на специјализацији из анестезиологије и реаниматологије, 7 виших медицинских сестара – техничара анестетичара, 60 анестетичара и 10 медицинских сестара – техничара.Центром за анестезиологију и реаниматологију руководи директор Проф др Радмило Јанковић у сарадњи са 2 помоћнika, 7 начелниka одељења, 2 шефа одсека, главном медицинском сестром Центра и 7 главних анестетичара ОЈ.

  • Директор

Проф. др Радмило Јанковић

  • Помоћници директора

Прим. др Дејан НоваковићДр Горан Милошевић

  • Начелници одељења
Одељење за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за општу хирургију
Начелник: Проф. Др Биљана Стошић
 
Одељење за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за кардиоваскуларну хирургију
Начелник: Др Ангелина Богићевић
 
Одељење за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за неурохирургију
Начелник: Др Горан Милошевић
 
Одељење за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за ортопедију и трауматологију
Начелник: Др Соња Стаменић
 
Одељење за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за урологију
Начелник: Проф. др Светлана Павловић
 
Одељење за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за гинекологију и акушерство
Начелник: Мр др Марија Ђорђевић-Култешић
 
Одељење за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за дечију хирургију и ортопедију
Начелник: Прим. др Зоран Петровић
 
Одсек за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за болести ува, грла и носа
Шеф одсека: Др Цане Арсић
 
Кабинет за анестезију и реанимацију за потребе ОЈ Клинике за очне болести
Шеф кабинета: Др Горан Данковић
  • Главна медицинска сестра

Гордана Драгошев, всс

Анестезиолог је лекар специјалиста који је завршио Медицински факултет и четири године специјалзације из анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије. Улога анестезиолога током операције је да прати све животне функције Вашег организма (крвни притисак, рад срца, плућа и бубрега) и по потреби коригује све поремећаје, надокнађује изгубљену течност и крв, дозира све лекове и осигура потпуно одсуство бола током и после операције. Анестетичар је завршио Средњу и Вишу медицинску школу или струковне студије и додатно је едукован за послове анестетичара. Улога анестетичара је да уз специјалисту анестезиолога прати функције Вашег организма и обавља техничке процедуре.Основна брига анестезиолога је да безболно и сигурно поднесете операцију, али исто тако да Вас припреми за операцију и да брине о Вама у постоперативном току.Важан део припреме за операцију је и Ваш сусрет са анестезиологом у анестезиолошкој амбуланти. Анестезија и операција утичу на цео Ваш организам, не само на орган који се оперише. Из овог разлога је важно да анестезиолог зна што више о Вашем здрављу. Важно је да искрено одговорите на питања о ранијим и актуелним болестима, ранијим операцијама, лековима које узимате, алергијама, навикама (пушењу, узимању алкохола, стимулативних и опојних средстава). Анестезиолог не поставља ова питања да би Вас оптужио него да би одабрао најбољи вид анестезије за Вас и како би се што боље припремио за евентуалне компликације које су у вези са Вашим здравственим стањем.Уколико не можете запамтити имена лекова које узимате понесите паковање лека. Такође понесите медицинску документацију о ранијим операцијама и болестима. Приликом овог сусрета анестезиолог ће Вам објаснити могућност избора анестезије, предност и ризике појединих врста анестезије и одлучити да ли су потребна додатна лабораторијска испитивања, специјалистичке консултације и промене у терапији коју узимате због Ваших хроничних обољења. Од индикације за операцију (хитност) зависи хоће ли ризици бити прихватљиви или ће на захтев анестезиолога операција бити одложена у циљу смањења периоперативних ризика. Циљ ове припреме је да у тренутку операције будете у што бољем здравственом стању како би се смањили ризици операције и анестезије. Приликом овог прегледа слободно и без страха постављајте питања уколико Вам нешто није јасно.Приликом доласка у анестезиолошку амбуланту потребно је донети:

  • упут
  • лабораторијске анализе не старије од месец дана: комплетна крвна слика, основне биохемијске анализе, скрининг фактора коагулације
  • крвну групу – званичан документ
  • ЕКГ налаз не старији од месец дана
  • РТГ слику срца и плућа не старију од шест месеци (не треба за децу и иначе здраве млађе особе)
  • медицинску документацију везану за оперативни захват који се планира – извештај хирурга
  • ранију медицинску документацију

Анестезиолог ће Вас обићи и у болници дан пре операције како би проверио да ли је било промена у Вашем здравственом стању након прегледа у амбуланти и да Вам да упутства пре операције. Важно је да иза поноћи уочи операције не узимате храну и течност јер при уводу у анестезију желудац треба да буде празан. Потребно је да са површине тела уклоните све сувишне, као и све предмете који нису трајно фиксирани у устима, оку итд. (пр. протеза, контактна сочива, накит). Потребно је скинути лак са ноктију.Пре него Вас одведу у операциону салу добићете премедикацију која ће Вас смирити. Након те инекције немојте устајати из кревета.По доласку у операциону салу анестетичар ће Вам пласирати интравенску канилу, укључити интравенски инфузију и прикључити на апарате помоћу којих анестезиолог прати Ваше виталне функције.У одлуци о избору анестезије поштују се жеље пацијента, уколико постоји могућност избора, али одлука о избору врсте анестезије је искључива обавеза анестезиолога. Он ту одлуку доноси интегришући сва знања, Ваше здравствено стање, захтеве саме хируршке или дијагностичке процедуре и искуство.Две су основне врсте анестезије: општа и регионална.Код опште анестезије дају се лекови који изазивају стање губитка свести и губитак осећаја бола- болесник није свестан хируршког захвата нити осталих догађања око њега. Општа инхалациона анестезија је техника у којој анестезију постижемо и одржавамо анестетицима у гасовитом облику, које пацијент удише. За те потребе користи се мешавина анестетичких гасова са кисеоником и ваздухом. Општа интравенска анестезија је техника у којој анестезију постижемо давањем анестетика венским путем. Општу анестезију за хируршке процедуре најчешће постижемо комбинацијом интравенских и инхалационих анестетика, лекова против болова (опијатних аналгетика) и лекова за опуштање мишића (мишићних релаксаната).Код регионалне анестезије анестезиолог даје локални анестетик у близини нерава или нервних снопова и на тај начин учини неосетљивим део тела на којем се изводи операција. Болесник може бити будан за време операције или може добити лек који ће изазвати седацију или лаки сан.За неке од дијагностичких и терапијских процедура биће примењена седација као самостална техника. Седација је лековима изазвано стање умирења или депресије централног нервног система, уз снижен ниво свести пацијента, очуване одбрамбене рефлексе, могућност спонтаног дисања и вербалног контакта са болесником. Седацијом се смањује страх и напетост, а аналго-седацијом додатно и осећање бола.За време операције анестезиолог води анестезију и истовремено надзире Ваше виталне функције као што су: рад срца, крвни притисак, дисање, температура тела. Анестезиолог је одговоран и за надокнаду течности, крви и деривата крви за време операције.По завршетку дијагностичке, терапијске или хируршке процедуре, болесник се буди у јединици интензивног лечења или у соби за буђење. У оба случаја налази се под будним оком анестезиолошког тима и адекватним мониторингом. Понекад је након интервенције потребна механичка вентилација. Поред тога, због неопходности праћења виталних функција можете бити приључени на бројне апарате који могу да изазивају осећај непријатности. Битно је да их не дирате и не скидате са себе, јер они су намењени Вашем лечењу и надзору Вашег стања. Уколико осећате бол, обратите се лекару или медицинској сестри.Када ће болесник бити отпуштен из болнице зависи пре свега од интервенције која је спроведена у анестезији. Уз нове генерације инхалационих и интравенских анестетика, чије је време дејства могуће контролисати или укинути у кратком року, болесника је могуће послати кући већ неколико сати после анестезије. По завршетку анестезиолошког поступка из болнице одлазите искључиво са пратњом, не смете активно учествовати у саобраћају, руковати моторним возилом или управљати машинама.Здравим животним навикама које искључују пушење или неконтролисано узимање лекова, умереношћу у исхрани, одржавањем добре физичке кондиције, редовним годишњим систематским прегледима и придржавањем прописане хроничне терапије, значајно се смањују ризици са којима се можете сусрести током дијагностичких, терапијских и хируршких процедура у анестезији.Данас је анестезија безбедна и учесталост озбиљних компликација је врло мала, али понекада и поред стручно вођене анестезије није могуће избећи компликације. Анестезиолог у свом раду користи многе лекове који могу бити јаки алергени или показати токсична својства. Осим тога примењује и разне инвазивне процедуре које могу нарушити природни интегритет тела болесника.Током анестезије и у постоперативном току може доћи до следећих компликација:

  • при општој анестезији: мучнина с повраћањем, бол у грлу и мишићима, смањен ниво свести, отежано дисање и сметње при дисању, поремећај рада срца и циркулације, алергијске реакције, повреда зуба, повреда гласних жица, одређено присуство свести током оперативног захвата
  • при регионалноj анестезији: шум у ушима, сметње вида, поспаност, успорени рад срца,пад крвног притиска, дужа неосетљивост анестезираног подручја, парализа, бол на месту убода, крвни подлив на месту убода, тешкоће са мокрењем, главобоља, недовољна аналгезија.

У свом раду анестезиолог у многоме зависи од обучености и ефикасности осталих чланова медицинског тима, опремљености установе као и ефикасности самог здравственог система. Све претходно набројано, и још много чинилаца утиче на ефикасност рада анестезиолога. Све то са собом носи известан ризик са којим болесник мора бити упознат и сагласан.Преузмите "Информатор" у PDF formatu

Обавештење за труднице

О нама

Kлинички центар у Нишу је републичка установа основана 14.11.1990. године, друга је по величини у Србији и опслужује цео југоисток и југ Србије, са око три милиона становника. Установа је наставна база Медицинског факултета у Нишу, у којој у настави и образовању нових кадрова учествује и око 240 стручњака запослених у Клиничком центру, који су на факултету наставници и сарадници. Са својих 28 клиника, института и завода, уз пратеће службе Клинички центар представља јединствен здравствено-образовни и научноистраживачки систем. Клинички центар Ниш располаже са 1.465 лежајева и једина је здравствена организација у Србији која нема вишак простора и болничких лежајева.

Контакт

Клинички центар Ниш

  • Тел: (018) 506-906
  • Факс: (018) 4235-186
  • E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
  • Адреса: Булевар Др. Зорана Ђинђића 48

Администратори

дипл. инг Горан Миливојевић 
(Head of IT)
Владан Митић                                
(PHP, HTML & Flash Developer)