Клиника за анестезију, реаниматологију и интензивну терапију

РАЗВОЈ АНЕСТЕЗИОЛОГИЈЕ У НИШУ

Развој анестезиологије у Нишу нераскидиво је повезан са развојем хирургије, интензивне медицине и савременог лечења најтежих пацијената. Од првих анестезиолошких поступака до данашње високоспецијализоване клиничке праксе, ова област прошла је пут дуг више од пола века.

До 1972. године анестезију на хируршким одељењима углавном су спроводили медицински техничари под надзором лекара, међу којима је посебно значајну улогу имао др Милорад Марковић, који је, поред хирургије, био едукован и за послове анестезије.

Почетак професионалног развоја анестезиологије у Нишу везује се за 1972. годину, када са радом почиње први анестезиолог, др Хранислав Гопић. Већ наредне године придружује му се др Оливера Шавија Величковић. Истовремено се анестезиолошка делатност развија и у другим хируршким областима. Од 1973. године на Клиници за дечју хирургију и ортопедију ради др Звонимир Будић, касније професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу. На Клиници за гинекологију и акушерство радио је др Влада Игњатовић, на Клиници за урологију др Драгиша Николић, док је на Клиници за хирургију радила др Добрила Рукавина.

Значајан допринос даљем развоју струке дао је и др Славко Константиновић, који 1979. године долази на Клинику за хирургију, а касније постаје професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу.

Почетком осамдесетих година анестезиологија у Нишу улази у нову фазу развоја. Од 1980. године све хируршке дисциплине имају организоване анестезиолошке службе. Њихова улога постепено превазилази оквире операционе сале – паралелно са развојем анестезије развијају се реаниматологија и савремено интензивно лечење критично оболелих и повређених пацијената.

Важан организациони корак направљен је 12. фебруара 2009. године, када је формиран Центар за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Ниш, као јединствена организациона целина са осам одељења. На тај начин створени су услови за повезивање кадровских, стручних и организационих капацитета и даљи развој анестезиологије, реаниматологије и интензивног лечења.

Од 2015. године Центром за анестезиологију и реаниматологију руководио је проф. др Радмило Јанковић. У том периоду Центар је обухватао седам одељења, одсек и кабинет и представљао један од кључних ослонаца Клиничког центра Ниш у збрињавању хируршких, ургентних и критично оболелих пацијената.

КЛИНИКА ЗА АНЕСТЕЗИЈУ, РЕАНИМАТОЛОГИЈУ И ИНТЕНЗИВНУ ТЕРАПИЈУ

Нова етапа развоја започиње 1. фебруара 2018. године формирањем Клинике, као непосредног наследника Центра за анестезиологију и реаниматологију. Обједињавањем анестезиолошких служби и јединица интензивног лечења створена је јединствена функционална и организациона целина способна да одговори на најсложеније захтеве савремене медицине.

Данас Клиника представља један од најважнијих стубова Универзитетског клиничког центра Ниш. Њена делатност обухвата целокупан пут пацијента – од преоперативне процене и припреме, преко анестезиолошког збрињавања током најсложенијих оперативних процедура, до постоперативног надзора, реанимације и високоспецијализованог интензивног лечења.

Посебно место у раду Клинике заузима збрињавање критично оболелих и животно угрожених пацијената у оквиру интензивног лечења нивоа 2 и 3, уз примену савремених метода мониторинга, органске потпоре, дијагностике и лечења. Лекари Клинике истовремено обезбеђују континуирану анестезиолошку и реаниматолошку подршку хируршким и нехируршким клиникама, ургентно збрињавање и консултативни рад у оквиру читавог Универзитетског клиничког центра Ниш.

НОВА ФАЗА РАЗВОЈА

Од августа 2026. године руководилац Клинике је доц. др Александар Николић.

Даљи развој Клинике усмерен је ка савременој концепцији анестезиологије и интензивне медицине, у којој се улога анестезиолога не завршава у операционој сали, већ обухвата целокупну периоперативну медицину, збрињавање критично оболелих, лечење бола, клиничку нутрицију, васкуларни приступ и друге области савремене високоспецијализоване медицине.

У том правцу, значајан искорак представља развој Дневне болнице за терапију бола, клиничку нутрицију и васкуларни приступ, чиме су делатности Клинике додатно проширене и пацијентима омогућен приступ савременим дијагностичким и терапијским процедурама.

У области терапије бола развијају се савремене методе лечења акутног и хроничног бола, укључујући интервентне процедуре које омогућавају индивидуализован приступ пацијентима са различитим болним синдромима.

Област клиничке нутриције усмерена је на правовремено препознавање нутритивног ризика и планирање и спровођење адекватне ентералне и парентералне нутритивне подршке, нарочито код комплексних и критично оболелих пацијената.

Развој области васкуларног приступа омогућава примену савремених техника успостављања и одржавања васкуларних приступа код пацијената којима је потребно дуготрајно, комплексно или високоспецијализовано лечење.

Ове делатности представљају природни наставак развоја савремене анестезиологије и интензивне медицине и додатно јачају улогу Клинике у свеобухватном збрињавању пацијената.

Истовремено, посебна пажња усмерена је на увођење нових процедура и технологија, стандардизацију клиничког рада, развој протокола и клиничких путева, унапређење безбедности пацијената, као и континуирану едукацију лекара, медицинских сестара и техничара.

Клиника своју будућност гради на споју традиције, знања, савремене технологије, тимског рада и континуираног професионалног развоја, са јасним циљем да пацијенту пружи највиши могући стандард лечења.

ВИЗИЈА КЛИНИКЕ

Визија Клинике за анестезију, реаниматологију и интензивну терапију јесте да буде савремена, високоспецијализована и препознатљива клиника, способна да одговори на најсложеније изазове у лечењу хируршких, ургентних и критично оболелих пацијената.

Тежимо развоју Клинике заснованом на стручности, знању, безбедности пацијената, тимском раду, одговорности и сталном унапређењу квалитета.

Наш циљ је континуирано увођење савремених метода и технологија у анестезиологији, реаниматологији и интензивној медицини, уз даљи развој терапије бола, клиничке нутриције, васкуларног приступа и других области које припадају савременом концепту периоперативне и интензивне медицине.

Визија Клинике подразумева и јачање њене улоге као регионалног и национално препознатљивог центра за лечење најтежих пацијената, развој нових медицинских процедура, научноистраживачки рад и образовање нових генерација лекара, медицинских сестара и здравствених професионалаца.

МИСИЈА КЛИНИКЕ

Мисија Клинике је да сваком пацијенту обезбеди безбедно, правовремено, стручно, савремено и континуирано лечење, уз поштовање његовог достојанства, права и индивидуалних потреба.

Остварење ове мисије заснива се на интеграцији знања и искуства лекара специјалиста анестезиологије са реаниматологијом, медицинских сестара и техничара и других здравствених професионалаца, као и на блиској мултидисциплинарној сарадњи са свим организационим јединицама Универзитетског клиничког центра Ниш.

Посебни приоритети Клинике су унапређење квалитета и безбедности лечења; развој анестезиологије, реаниматологије и интензивне медицине; увођење и развој савремених процедура у терапији бола, клиничкој нутрицији и васкуларном приступу; стандардизација клиничког рада; континуирана медицинска едукација; научноистраживачки рад; као и стварање услова за професионални развој сваког члана тима.

Посебну вредност представља улагање у младе лекаре и медицинске сестре и техничаре, развој њихових знања и вештина и стварање окружења у којем се искуство старијих генерација преноси на млађе, а нова знања, технологије и идеје постају део свакодневне клиничке праксе.

Основни принцип нашег рада остаје једноставан: пацијент је у средишту сваке одлуке, а знање, одговорност, тимски рад и стално усавршавање основа су квалитетне и безбедне медицине.

На темељима које су стварале генерације нишких анестезиолога, Клиника наставља да се развија, чувајући своју традицију и истовремено отварајући нове правце савремене анестезиологије, реаниматологије и интензивне медицине.

Лекари спeциjaлисти из aнeстeзиoлoгиje, рeaнимaтoлoгиjе и интензивне терапије и медицинске сестре, техничари и анестетичари Клинике за анестезију и интензивну терапијуу Клиничком центру Ниш oбaвљaју широк обим послова од посебног значаја у организацији преоперативног, интраоперативног и постоперативног лечења.

Стручне активности обухватају: рад у анестезиолошкој амбуланти (преоперативна припрема и процена болесника), обезбеђивање аналгезије и анестезије за бројне дијагностичке и терапијске процедуре, обезбеђивање анестезије за хируршке процедуре, постанестезиолошки надзор, лечење у непосредном постоперативном периоду у одељењу за интензивно лечење, спровођење терапије бола, одржавање кадаверичних донора као и транспорт хемодинамски и респираторно угрожених пацијената.

Клиника за анестезију и интензивну терапијупружа високоспецијализоване и специјалистичко - консултативне услуге из домена анестезиологије, реаниматологије, интензивног лечења и третмана бола а своју делатност спроводи у амбулантно – поликлиничким као и стационарно – клинмичким одељењима, одсецима и кабинетима.

Клиника за анестезију и интензивну терапију организована је унутар два комплекса Клиничког центра Ниш који се налазе на две локације у шест објеката који су потпуно функционално независни.

Организациону структуру Клиника за анестезију и интензивну терапијучини 9 (девет) одељења, 1 (један) одсек.

ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ОДЕЉЕЊА

1. Одељење реанимације и хитног збрињавања

2. Одељење анестезије

3. Одељење постанестезиолошког надзора

4. Одељење интензивног лечења и консултативне делатности за интернистичку групацију и неурологију

5. Одељење за специфичан клинички статус

6. Одсек за преоперативне припреме

ДИСЛОЦИРАНА ОДЕЉЕЊА

1. Одељење анестезије и интензивне терапије Клинике за кардиохирургију

2. Одељење анестезије и интензивне терапије Клинике за гинекологију и акушерство

3. Одељење анестезије и интензивне терапије Клинике за дечју хирургију и ортопедију

4. Одељење анестезије и интензивне терапије Клинике за болести ува, грла и носа и Клинике за очне болести

ИНТЕНЗИВНО ЛЕЧЕЊЕ

Одељење интензивног лечења и консултативне делатности за интернистичку групацију и неурологију је фикнционална и организациона целина Клинике за анестезију и интензивну терапију у којој се пружају услуге из домена анестезиологије и високо специјализованог интензивног лечења и специјалистичко консултативни прегледи и услуге из домена реаниматологије и хитног збрињавања пацијената.

У централизованој хируршкој јединици интензивног лечења Клиници за анестезију и интензивну терапију припада 50 постеља интензивног лечења и неге ниво 3 за пацијенте код којих је неопходна сложена респираторна потпора.

Дeлaтнoст спeцијалистa aнeстeзиoлoгиje, рeaнимaтoлoгиjе и интензивне терапије и медицинских сестара, техничара и анестетичара Клинике oбaвљa се и у слeдeћим нeхируршким клиникaмa у смислу консултативног рада, пружања услуга анестезије за дијагностичке методе и спровођења мера кардиопулмоналне реанимације:

• Ургентни центар;
• Центар за радиологију;
• Клиника за хематологију;
• Клиника за нефрологију,
• Клиника зa нeурoлoгиjу;
• Клиника зa инфeктивнe бoлeсти;
• Клиника зa дeчje интeрнe бoлeсти;
• Клиника зa кaрдиoвaскулaрнe бoлeсти;
• Клиника за гастроентерологију и хепатологију;
• Клиника зa eндoкринoлoгиjу, диjaбeтeс и бoлeсти мeтaбoлизмa.

Клинику за анестезију и интензивну терапију Клиничког центра Ниш чини девет одељења и један одсек. У Клиници за анестезију и интензивну терапију запослено је 211 радника од тога 196 здравственних радника и 15 помоћних радника, 60 доктора медицине специјалиста анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије, 9 доктора на специјализацији из анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије, 70 анестетичара, 57 медицинских сестара интензивне неге од којих је 18 виших медицинских сестара – техничара.

Клиником за анестезију и интензивну терапију руководи у сарадњи са 2 помоћника, 9 начелника одељења, шефом одсека и главном медицинском сестром Клинике.

Главна медицинска сестра Клинике поред функције главне сестре Клинике од 2017. године обавља и функцију Главне медицинске сестре Клиничког центра Ниш.

Руководилац клинике

• Доц. др Александар Николић

Помоћници руководиоца клиникe

• Др Горан Милошевић
• Др Инес Веселиновић
• Проф. др Весна Марјановић

Начелници одељења

• Одељење реанимације и хитног збрињавања: Др Маја Цвејић
• Одељење анестезије: Проф. др Радмило Јанковић
• Одељење постанестезиолошког надзора: Др Драгана Ђорђевић - Станковић
• Одељење интензивног лечења и консултативне делатности за интернистичку групацију и неурологију: Мр. др Наталија Вуковић
• Одељење за специфичан клинички статус: Др Инес Веселиновић
• Одељење анестезије и интензивне терапије Клинике за гинекологију и акушерство: Др Владимир Савић
• Одељење анестезије и интензивне терапије Клинике за дечју хирургију и ортопедију: Порф. прим. др Ивана Будић
• Одељење анестезије и интензивне терапије Клинике за болести ува, грла и носа и Клинике за очне болести: Прим. др мед сц Татјана Ковачевић

Главна медицинска сестра

Стратешки план развоја Клинике за анестезију и интензивну терапијуКлиничког центра Ниш усмерен је у правцу терапије бола и високоспецијализоване интензивне терапије и неге у смислу примене ECMO и CRRPпроцедура и коагулационог менаџмента.

Анестезиолог је лекар специјалиста који је завршио Медицински факултет и четири године специјалзације из анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије. Улога анестезиолога током операције је да прати све животне функције Вашег организма (крвни притисак, рад срца, плућа и бубрега) и по потреби коригује све поремећаје, надокнађује изгубљену течност и крв, дозира све лекове и осигура потпуно одсуство бола током и после операције. Анестетичар је завршио Средњу и Вишу медицинску школу или струковне студије и додатно је едукован за послове анестетичара. Улога анестетичара је да уз специјалисту анестезиолога прати функције Вашег организма и обавља техничке процедуре.Основна брига анестезиолога је да безболно и сигурно поднесете операцију, али исто тако да Вас припреми за операцију и да брине о Вама у постоперативном току.Важан део припреме за операцију је и Ваш сусрет са анестезиологом у анестезиолошкој амбуланти. Анестезија и операција утичу на цео Ваш организам, не само на орган који се оперише. Из овог разлога је важно да анестезиолог зна што више о Вашем здрављу. Важно је да искрено одговорите на питања о ранијим и актуелним болестима, ранијим операцијама, лековима које узимате, алергијама, навикама (пушењу, узимању алкохола, стимулативних и опојних средстава). Анестезиолог не поставља ова питања да би Вас оптужио него да би одабрао најбољи вид анестезије за Вас и како би се што боље припремио за евентуалне компликације које су у вези са Вашим здравственим стањем.

Уколико не можете запамтити имена лекова које узимате понесите паковање лека. Такође понесите медицинску документацију о ранијим операцијама и болестима. Приликом овог сусрета анестезиолог ће Вам објаснити могућност избора анестезије, предност и ризике појединих врста анестезије и одлучити да ли су потребна додатна лабораторијска испитивања, специјалистичке консултације и промене у терапији коју узимате због Ваших хроничних обољења. Од индикације за операцију (хитност) зависи хоће ли ризици бити прихватљиви или ће на захтев анестезиолога операција бити одложена у циљу смањења периоперативних ризика. Циљ ове припреме је да у тренутку операције будете у што бољем здравственом стању како би се смањили ризици операције и анестезије. Приликом овог прегледа слободно и без страха постављајте питања уколико Вам нешто није јасно.Приликом доласка у анестезиолошку амбуланту потребно је донети:

• упут
• лабораторијске анализе не старије од месец дана: комплетна крвна слика, основне биохемијске анализе, скрининг фактора коагулације
• крвну групу – званичан документ
• ЕКГ налаз не старији од месец дана
• РТГ слику срца и плућа не старију од шест месеци (не треба за децу и иначе здраве млађе особе)
• медицинску документацију везану за оперативни захват који се планира – извештај хирурга
  ранију медицинску документацију

Анестезиолог ће Вас обићи и у болници дан пре операције како би проверио да ли је било промена у Вашем здравственом стању након прегледа у амбуланти и да Вам да упутства пре операције. Важно је да иза поноћи уочи операције не узимате храну и течност јер при уводу у анестезију желудац треба да буде празан. Потребно је да са површине тела уклоните све сувишне, као и све предмете који нису трајно фиксирани у устима, оку итд. (пр. протеза, контактна сочива, накит). Потребно је скинути лак са ноктију.Пре него Вас одведу у операциону салу добићете премедикацију која ће Вас смирити. Након те инекције немојте устајати из кревета.По доласку у операциону салу анестетичар ће Вам пласирати интравенску канилу, укључити интравенски инфузију и прикључити на апарате помоћу којих анестезиолог прати Ваше виталне функције.У одлуци о избору анестезије поштују се жеље пацијента, уколико постоји могућност избора, али одлука о избору врсте анестезије је искључива обавеза анестезиолога. Он ту одлуку доноси интегришући сва знања, Ваше здравствено стање, захтеве саме хируршке или дијагностичке процедуре и искуство.Две су основне врсте анестезије: општа и регионална.

Код опште анестезије дају се лекови који изазивају стање губитка свести и губитак осећаја бола- болесник није свестан хируршког захвата нити осталих догађања око њега. Општа инхалациона анестезија је техника у којој анестезију постижемо и одржавамо анестетицима у гасовитом облику, које пацијент удише. За те потребе користи се мешавина анестетичких гасова са кисеоником и ваздухом. Општа интравенска анестезија је техника у којој анестезију постижемо давањем анестетика венским путем. Општу анестезију за хируршке процедуре најчешће постижемо комбинацијом интравенских и инхалационих анестетика, лекова против болова (опијатних аналгетика) и лекова за опуштање мишића (мишићних релаксаната).

Код регионалне анестезије анестезиолог даје локални анестетик у близини нерава или нервних снопова и на тај начин учини неосетљивим део тела на којем се изводи операција. Болесник може бити будан за време операције или може добити лек који ће изазвати седацију или лаки сан.За неке од дијагностичких и терапијских процедура биће примењена седација као самостална техника. Седација је лековима изазвано стање умирења или депресије централног нервног система, уз снижен ниво свести пацијента, очуване одбрамбене рефлексе, могућност спонтаног дисања и вербалног контакта са болесником. Седацијом се смањује страх и напетост, а аналго-седацијом додатно и осећање бола.За време операције анестезиолог води анестезију и истовремено надзире Ваше виталне функције као што су: рад срца, крвни притисак, дисање, температура тела.

Анестезиолог је одговоран и за надокнаду течности, крви и деривата крви за време операције.По завршетку дијагностичке, терапијске или хируршке процедуре, болесник се буди у јединици интензивног лечења или у соби за буђење. У оба случаја налази се под будним оком анестезиолошког тима и адекватним мониторингом. Понекад је након интервенције потребна механичка вентилација. Поред тога, због неопходности праћења виталних функција можете бити приључени на бројне апарате који могу да изазивају осећај непријатности. Битно је да их не дирате и не скидате са себе, јер они су намењени Вашем лечењу и надзору Вашег стања. Уколико осећате бол, обратите се лекару или медицинској сестри.Када ће болесник бити отпуштен из болнице зависи пре свега од интервенције која је спроведена у анестезији. Уз нове генерације инхалационих и интравенских анестетика, чије је време дејства могуће контролисати или укинути у кратком року, болесника је могуће послати кући већ неколико сати после анестезије.

По завршетку анестезиолошког поступка из болнице одлазите искључиво са пратњом, не смете активно учествовати у саобраћају, руковати моторним возилом или управљати машинама.Здравим животним навикама које искључују пушење или неконтролисано узимање лекова, умереношћу у исхрани, одржавањем добре физичке кондиције, редовним годишњим систематским прегледима и придржавањем прописане хроничне терапије, значајно се смањују ризици са којима се можете сусрести током дијагностичких, терапијских и хируршких процедура у анестезији.Данас је анестезија безбедна и учесталост озбиљних компликација је врло мала, али понекада и поред стручно вођене анестезије није могуће избећи компликације. Анестезиолог у свом раду користи многе лекове који могу бити јаки алергени или показати токсична својства. Осим тога примењује и разне инвазивне процедуре које могу нарушити природни интегритет тела болесника.Током анестезије и у постоперативном току може доћи до следећих компликација:

при општој анестезији:

мучнина с повраћањем, бол у грлу и мишићима, смањен ниво свести, отежано дисање и сметње при дисању, поремећај рада срца и циркулације, алергијске реакције, повреда зуба, повреда гласних жица, одређено присуство свести током оперативног захвата
при регионалноj анестезији: шум у ушима, сметње вида, поспаност, успорени рад срца,пад крвног притиска, дужа неосетљивост анестезираног подручја, парализа, бол на месту убода, крвни подлив на месту убода, тешкоће са мокрењем, главобоља, недовољна аналгезија.

У свом раду анестезиолог у многоме зависи од обучености и ефикасности осталих чланова медицинског тима, опремљености установе као и ефикасности самог здравственог система. Све претходно набројано, и још много чинилаца утиче на ефикасност рада анестезиолога. Све то са собом носи известан ризик са којим болесник мора бити упознат и сагласан