Још један значајан искорак у модернизацији пружања здравствених услуга и збрињавања пацијената у нишком Универзитетском клиничком центру, направљен је на Клиници за кардиохирургију, када је осамдесетдвогодишњем пацијенту, по први пут у овој највећој здравственој установи терцијарног типа јужно од престонице, уграђена биолошка аортна валвула. Ову захтевну операцију, нишки кардиохирурзи извели су уз менторску подршку проф. др Лазара Велицког, кардиохируга из Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, а сем замене аортног залиска, пацијенту је урађен и троструки аортокоронарни бајпас.

Оперативни захват је, према речима оператора, протекао без компликација, а увођењем ове процедуре УКЦ Ниш наставља развој савремене кардиохирургије и ширење могућности лечења пацијената са југа Србије.

Директор Универзитетског клиничког центра Ниш доц. др Милан Лазаревић истакао је да развој кардиохирургије представља један од важних праваца даљег развоја установе.

– Увођење нових метода и процедура један је од наших приоритета, а кардиохирургија је у том смислу изузетно важна област. Током ове године повећали смо број кардиохируршких операција за приближно 15 до 20 одсто, а следећи корак јесте интензивнији развој минимално инвазивне кардиохирургије. Желимо да у Нишу развијамо и најсавременије процедуре, укључујући имплантацију уређаја који код најтежих пацијената могу да преузму или подрже функцију леве срчане коморе, рекао је доц. др Лазаревић. – Данашња операција представља први корак у увођењу биолошких валвула у редовни програм Клинике за кардиохирургију УКЦ Ниш, али и део ширег плана развоја минимално инвазивне и комплексне кардиохирургије, како би пацијентима са југа и југоистока Србије што већи број савремених процедура био доступан у Нишу, додао је он.

Пре самог захвата одржана је и стручна презентација за кардиохируршки тим УКЦ Ниш, са посебним освртом на технику имплантације биолошких залистака. Проф. др Лазар Велицки истакао је да је процедура протекла уредно и да данашњи захват представља почетак шире сарадње и увођења нових кардиохируршких процедура у Нишу.

– Код пацијента старог 82 године урађена је комбинована хируршка процедура- замена аортног залиска и троструки аортокоронарни бајпас. По први пут је на Клиници за кардиохирургију УКЦ Ниш имплантиран биолошки залистак и све је протекло без проблема и компликација, а посебно ми је драго што су нишки кардиохирурзи практично изнели ову операцију, рекао је проф. др Велицки.

Болест аортног залиска, посебно његова стеноза, чешће се јавља код старије популације и најчешће је последица дегенеративних промена, појашњавају стручњаци. Временом долази до калцификације залиска и сужавања отвора кроз који крв излази из леве коморе срца, због чега срчани мишић мора да ради под све већим оптерећењем, а такво стање може довести до замарања, гушења, болова у грудима, губитка свести и, у узнапредовалој фази, до срчане слабости. Када је болест правовремено дијагностикована, један од начина лечења јесте хируршка замена оболелог залиска.

Како наводе лекари, биолошка валвула израђена је од посебно обрађеног биолошког ткива и њена предност код одабраних пацијената јесте то што, за разлику од механичког залиска, по правилу не захтева доживотну терапију лековима за спречавање згрушавања крви.

– Биолошки залистак не захтева доживотну антикоагулантну терапију, те пацијент после одређеног периода може да настави нормалан живот без сталне обавезе узимања те терапије. Механички залистак је изузетно дуготрајан, али пацијенти којима се он имплантира морају доживотно да узимају лекове, што са собом носи и ризике од крварења или тромбозе, појаснио је проф. др Велицки.

Према његовим речима, биолошки залисци најчешће се користе код старијих пацијената, као и код одређених болесника код којих начин живота и друге медицинске околности фаворизују ову врсту валвуле.

Руководилац Клинике за кардиохирургију УКЦ Ниш, асс. др Саша Живић, истиче да је значај биолошке валвуле пре свега у квалитету живота пацијената након операције. Поред тога, код овог типа валвуле постоји могућност да се, уколико након више година дође до њеног пропадања, нова валвула угради ендоваскуларним путем, односно ТАВИ процедуром, без понављања класичне операције, објаснио је др Живић. Он је нагласио и да данашњи захват потврђује висок ниво оспособљености нишког кардиохируршког тима.

– Презадовољан сам радом колега. То више нису млади хирурзи у смислу искуства, већ је реч о колегама које имају велики број операција иза

себе, а посебно је важно што и још млађе генерације полако улазе у рад и усвајају нова знања. Захваљујући сарадњи са колегама из Србије и иностранства, као и разумевању руководства УКЦ Ниш, Клиника за кардиохирургију прави озбиљне кораке ка томе да стане раме уз раме са водећим кардиохируршким центрима у Србији и региону, рекао је др Живић.

Да данашња процедура, није замишљена као појединачан захват, покаује и то да је са Управом нишког УКЦ и кардиохирурзима договорено и увођење читавог низа нових процедура.

– Већ смо договорили још једну имплантацију аортног залиска у скором периоду, која ће највероватније бити изведена минимално инвазивним путем. Планира се покретање програма реконструкције митралног залиска, као и његове замене биолошким валвулама. Разговарали смо и о напредним техникама лечења срчане слабости, имплантацији ЛВАД уређаја и комплексним процедурама на аорти. Ради се о веома широком дијапазону нових хируршких техника и верујем да ће део њих бити имплементиран већ до краја године, нагласио је проф. др Велицки.

Први човек нишког Универзитетског клиничког центра, доц. др Лазаревић, захалио се гостујућем колеги и најавио даљи развој сарадње.

– Посебну захвалност дугујемо проф. др Лазару Велицком на спремности да своје знање и искуство подели са нашим тимом, као и Институту за кардиоваскуларне болести Војводине на подршци и сарадњи коју пружа УКЦ Ниш. За нас је изузетно важно да оваква сарадња не остане на једној процедури или једној посети, већ да прерасте у континуитет заједничког рада, едукације и увођења нових метода. Већ смо разговарали о наредним корацима и очекујем да ћемо сарадњу са проф. Велицким и колегама из ИКВБ Војводине додатно интензивирати у наредном периоду. Наш циљ је јасан – да знање најбољих стручњака из земље пренесемо на наше тимове и да што већи број савремених кардиохируршких процедура буде доступан пацијентима овде, у Нишу, рекао је доц. др Лазаревић.