Од почетка рада и функционисања нове Управе нишког Универзитетског клиничког центра, према званичним подацима након урађене детаљне анализе, у овој здравственој установи, другој по величини у Србији, повећан је обим и број дијагностичких и хируршких процедура, отворене су нове организационе јединице, запослени су нови здравствени радници и започето је додатно опремање клиника. Као највећу промену у функционисању овог великог система, у руководству истичу и другачији, отворенији однос према пацијентима и већу доступност установе грађанима.

За 120 дана, са представницима Управе непосредно је разговарало више од 810 пацијената, а у УКЦ Ниш наводе да је око 95 одсто проблема због којих су се грађани обраћали, решено. Истовремено, специјалистичке и субспецијалистичке екипе УКЦ Ниш и Института „Нишка Бања“ наставиле су превентивне прегледе становништва у руралним подручјима Нишавског округа, где је до сада прегледано око 1.600 људи.

Директор УКЦ Ниш, доц. др Милан Лазаревић, каже да управо та промена односа према пацијентима, представља најважнији резултат у претходна четири месеца.

– Ако бих морао да издвојим најважнији резултат, онда то нису ни проценти, ни опрема, ни број интервенција, већ чињеница да смо променили однос према пацијенту. Отворили смо врата Клиничког центра и омогућили људима да директно дођу до нас, кажу шта је њихов проблем и добију одговор. До сада смо имали више од 810 непосредних разговора са пацијентима и око 95 одсто проблема са којима су нам се обратили, успели смо да решимо. Желели смо да пацијент зна да ова установа постоји због њега и да овде постоји неко ко ће да га саслуша и покуша да му помогне, рекао је Лазаревић.

Један од пројеката који је обележио претходни период били су превентивни прегледи становништва у удаљеним насељима. Лекарске екипе обилазиле су села на територији Ниша и Нишавског округа, а прегледи, како истичу у УКЦ Ниш, нису завршавани само одласком медицинског тима са терена. За пацијенте код којих је утврђена потреба за додатним прегледима, дијагностиком или контролом формиран је и медицински позивни центар, преко којег их млади лекари поново контактирају и договарају даље кораке у лечењу.

– Више не чекамо да сваки пацијент дође до нас. Заједно са колегама из Института ‘Нишка Бања’ отишли смо до људи којима је до терцијарне здравствене установе најтеже да стигну и до сада смо прегледали око 1.600 грађана. Међутим, преглед се не завршава оног тренутка када екипа напусти село. Наши млади лекари контактирају пацијенте, проверавају њихово стање, договарају додатну дијагностику и прегледе и прате терапију, те смо тиме направили систем у којем здравствена заштита заиста долази ближе човеку, истиче Лазаревић.

Број операција у највећој здравственој установи терцијарног типа јужно од престонице, знатно је повећан- на ортопедији за око 15 одсто, исти раст забележен је и на кардиохирургији, док је на дечјој хирургији број оперативних захвата већи за седам до осам одсто. И укупан број дијагностичких процедура повећан је за осам одсто, а специјалистичких прегледа за шест одсто. Посебно повећање забележено је у раду дневних болница- чак 22 одсто. Истовремено је, према аналитичким подацима, смањен просечан број дана хоспитализације, што у Управи виде као један од показатеља ефикаснијег лечења.

– Резултати се данас могу мерити врло конкретним бројкама. Имамо више операција, више дијагностике и више специјалистичких прегледа, али је за нас једнако важно што пацијенти краће бораве у болници. То је суштина савремене медицине – да пацијент што брже добије дијагнозу и терапију, да се скрати непотребна хоспитализација и да се што пре врати породици и свакодневном животу, појашњава први човек нишког УКЦ.

У УКЦ Ниш се, према званичним подацима, дневно уради више од 10.000 лабораторијских анализа, више од 75 хируршких интервенција и више од 2.000 специјалистичких прегледа. У току дана се обави и више десетина прегледа магнетном резонанцом, као и велики број ЦТ дијагностичких процедура, а претходна четири месеца обележило је и отварање нових капацитета.

Почела је са радом Дневна болница за интервентну радиологију, која би требало да омогући брже извођење минимално инвазивних дијагностичких и терапијских процедура и смањи оптерећење других клиника. Центар за терапију бола такође ради, а за различите интервенције пријављено је више од 1.700 пацијената, док увелико трају и припреме и за почетак рада Болничке банке крви, чије се отварање очекује до краја месеца, након завршетка обуке запослених. Набављена је

и нова медицинска опрема, међу којом су нови коагулометри, више од десет апарата за дијализу, као и савремени уређај за очување крви и тромбоцита пацијента током захтевних хируршких интервенција, намењен пре свега кардиохирургији.

Организационе промене нису заобишле ни Клинику за дечију хирургију. После готово две деценије, оспособљена је трећа операциона сала, док је у току набавка опреме за четврту салу, која према наводима Управе, од изградње клинике није била у функцији.

– Када и четврта сала почне да ради, практично ћемо готово удвостручити оперативне капацитете дечије хирургије. Али зграде и апарати сами по себи не значе ништа без људ, зато ми је једнако важно што смо у претходна четири месеца запослили нове лекаре и здравствене раднике, вратили део кадра из дијаспоре и што је 45 наших лекара добило специјализације или уже специјализације. То су људи који ће носити ову установу наредних деценија, каже директор Лазаревић.

У Управи наводе и да су додатно уређене специјалистичке амбуланте, обезбеђене нове столице и клима-уређаји, формиран тријажни пункт и уведена друга смена, са циљем смањења гужви и времена чекања. Наредни фокус, најављено је, биће усмерен на организацију рада Клинике за онкологију и њених дневних болница, као и на додатно унапређење услова за дијализу на Клиници за нефрологију.

Управа УКЦ Ниш наводи и да у овом тренутку нема листа чекања за хируршке интервенције и дијагностичке процедуре.

– Све што смо радили претходна четири месеца имало је исти циљ- да систем буде доступнији, организованији и ефикаснији. Посао није завршен. Сада морамо да решавамо она места на којима још постоје гужве и проблеми, али мислим да смо показали да промене могу да се виде и у односу према пацијенту и у конкретним резултатима рада, закључио је Лазаревић.

Као један од највећих пројеката који предстоје издвојена је изградња нове Гинеколошко-акушерске клинике са породилиштем. Тендерски поступак је у току, а планирана је и изградња две нове паркинг-гараже на простору новог Клиничког центра.