Клиника за неурологију збрињава оболеле од различитих оболења централног и периферног нервног система као што су епилепсије, мултипла склероза, неуромишићне болести, болести екстрапирамидног система и хередодегенеративна обољења, примарних главобоља И других хроничних болних стања неуролошке генезе, когнитивне поремећаје, а такође и оболеле од различитих облика можданог удара као што су интракранијална крварења, цереброваскуларне тромбозе и емболије као и коматозна стања познатог и непознатог порекла.

• Клиника за неурологију својом делатношћу покрива подручје југоисточне Србије и Косова-регију са око 2 500 000 становника .На клиници се обављају најсложеније дијагностичке и терапијске процедуре , уз истовремено спроводјење мера здравственог информисања и васпитања становништва у погледу фактора ризика. Кадровски, просторни, стручно-медицински потенцијали и опрема , уз блиску сарадњу са свим институтима , клиникама и заводима Клиничког центра у Нишу , чине да је ова клиника једна од најважнијих неуролошких центара у земљи .
• Клиника за неурологију је специјализована здравствена установа у којој се обавља здравствена, образовна и научноистраживачка делатност из области неурологије.
• Здравствена делатност се остварује пружањем помоћи оболелим градјанима, коришћењем савремених достигнућа из области медицинске науке , осигурањем оптималних услова испитивања, неге и лечења до опоравка или излечења и изналажењем нових путева и метода у решавању здравствених проблема.
• Образовна делатност обухвата додипломску наставу за студентне медицине и стоматологије и обуку лекара на лекарском и специјалистичком стажу из области неурологије. Сем основне наставе за студенте , наставници и сарадници предмета неурологија обављају и наставу за последипломске-специјалистичке студије из неурологије, психијатрије, неуро-психијатрије, интерне медицине, ургентне, физикалне и опште медицине.На Клиници се обавља и стручно усавршавање здравствених радника из области процеса здравствене неге.
• Научна и стручна делатност се одвија кроз рад на пројектима клиничко-апликованих испитивања и кроз израду магистарских и докторских теза.
• Од оснивања па до данас , Клиника за неурологију је доживела напредак на сва три подручја своје делатности : здравственом, наставном и научноситраживачком. Од обичног неуролошког одељења постала је високо – специјализована здравствена установа која обезбеђује неуролошку заштиту на територији региона као и референтна установа за поједине области неурологије..

По ослобођењу Ниша од Турака, 11.јануара 1878.године у Нишу је под руководством др Владана Ђорђевића, лекара и државника, отворена прва Војна болница која је пружала здравствене услуге и цивилном становништву.

Снимак из 1878.г. са улазне капије трврђаве на Трг Ослобођења	Снимак улазне капије тврђаве из 1878.године

Следеће 1879.године у Ниш долази први цивилни лекар др Антон Зајичек, Чех по националности и запошљава се као први општински физикус. Године 1881.у изнајмљеној приватној кући основана је Нишка цивилна болница чији је први управник био др Младен Јанковић, санитарни инспектор Кнежевине Србије а који је 1864.године постао и управник болнице за душевне болеснике у Београду. Познат је по томе што је 1895.године попут Пинел-а скинуо окове са душевних болесника и један је од оснивача Српског лекарског друштва. Капацитет Нишке цивилне болнице био је 50 постеља и нема назнака и података о посебној јединици за неуропсихијатрију, сем у лику управника болнице. Њега је на месту управника заменио др Павле Јефтић чијим је залагањем и помоћи Краљевине Србије и нишке општине започета 1908.године изградња Окружне болнице на имању које је поклонио тадашњи председник нишке општине Тодор Миловановић. Болница је завршена и отворена 1.марта 1910.године. Имала је три зграде од тврдог материјала. У највећој, која се састојала од подрума, приземља и два спрата лечени су сви болесници, сем заразних који су смештени у другој приземној згради болнице. Трећа зграда била је намењена за станове управника и економа, као и управе болнице.

Капацитет болнице био је 170 постеља. Од самог почетка рада имала је електрично осветљење, без водовода и канализације, али је највећа зграда снабдевана водом помоћу моторне пумпе. Уз доктора др Павла Јефтића, ученика Нотнагел-а било је још три лекара : др Ева Хаљецка, прва жена лекар секундарац, др Илија Палигорић и др Владислав Стојић као помоћни лекари.

Након ратова 1912. и 1918.године проширује се капацитет Окружне болнице у Нишу и тада се први пут помиње одељење за посматрање болесника. Упоредо са тим, 1918.године, донета је одлука о изградњи душевне болнице у селу Горња Топоница код Ниша. Изградња ове болнице почела је 1923.године а завршена 1924.године када је пуштена у рад. У болницу је 9.јуна 1926.године доведен први душевни болесник принц Ђорђе Карађорђевић. Први управник болнице био је др Јован Клицов, рођен 29.априла 1871.године у Жаговићу. Основну школу завршио је у Книну, гимназију у Задру, а медицину у Бечу. Пензионисан је 15.маја 1927.а умро 1940.године.

Упоредо са развојем душевне болнице у Горњој Топоници у оквиру Опште државне болнице постоји одељење за посматрање смештено у посебној бараци где су лечени болесници са дијагнозама : меланхолија, дементио сенилис, паралисис прогресива – подаци из Историјског архива Ниша.

Извештај о броју болесника и најчешћим дијагнозама на Одељењу за посматрање Опште државне болнице из 1938 године - подаци из историјског архива

Ово одељење је расформирано током рата и прво Нервно одељење Градске болнице након ИИ светског рата основано је 1953.године. Први шеф Нервног одељења био је др Драгослав Ракоњац и лекар др Првослав Васиљевић. Прво Неуропсихијатријско одељење Градске а сада Државне болнице у Нишу формирано је 1958.године у бараци која се налазила између данашње Клинике за очне болести и Дечије интерне клинике. Први шеф овог одељења био је др Трифун Цветковић. Одељење је имало 20 постеља и 15 радника.

Колектив првог Нервног одељења Градске болнице у Нишу испред бараке. Део колектива првог нервног одељења.

Извештај управника болнице из 1938.године о стању бараке и потребним интервенцијама.

У 1963.години Неурпсихијатријско одељење пресељено је из бараке у зграду где су се налазили : Завод за рехабилитацију и Дечија интерна клиника (у овим просторијама Клиника за неурологију се и данас налази). Неуропсихијатријско одељење постало је наставна база Медицинског факултета, најпре са три лекара специјалиста и три лекара на специјализацији, да би у 1967.години број лекара био 8 (4 лекара специјалиста и 4 лекара на специјализацији). У овом одељењу обављала се и специјализација кадрова из неуропсихијатрије. У 1968.години Неуропсихијатријско одељење пресељено је у Горњу Топоницу, те је ушло у састав Психијатријске болнице са каснијим реорганизацијама : најпре у Институт за неуропсихијатрију а касније у Неуропсихијатријску клинику (са посебном организацијом као Неуролошко одељење Неуропсихијатријске клинике у Горњој Топоници). Неуропсихијатријска клиника имала је до 1990.година 223 постеља од којих 100 за неуролошке болеснике, 105 за психијатријске и 17 за децу и адолесценте. На дан 30.06.1990.године формирана је Клиника за неурологију са седиштем у Горњој Топоници у саставу Клиничког центра, са унутрашњом организацијом коју има и данас.Клиника за неурологију је 1994.године наредбом Министарства здравља Републике Србије и одлуком Управног одбора Клиничког центра пресељена из Горње Топонице у Ниш и привремено смештена у простору Клинике за физикалну медицину и рехабилитацију. пресељењем Клинике постељни фонд је смањен за 60%, то јест, са 100 постеља сведен на 40, а 2001 подигнут на 65 болесничких постеља.

Овај привремени смештај трајао је 14 година,до јануара месеца 2018 године,када је Клиника пресељена у зграду Новог клиничког центра са капацитетом од 85 постеља.

Васиљевић др Првослав, (Ниш, 1923.-1986.г), специјалиста неуропсихијатар, дипломирао на Медицинском факултету у Београду. Био је асистент на предмету Неуропсихијатрија Медицинског факултета у Нишу.Један је од оснивача неуропсихијатријског одељења тада Градске болнице у Нишу. Одбранио је хабилитациони рад под насловом "Нупционе психозе". Посебно се бавио конверзивним неурозама, објавио око 40 стручних радова.

Проф.др Момчило Стојиљковоћ (Ниш,1926.-1996.г), специјалиста неуропсихијатар, дипломирао на Медицинском факултету у Београду , редовни професор Медицинског факултета у Нишу на предмету Неуропсихијатарија.Докторирао на Медицинском факултету у Нишу 1984 године на тему : " Неуролошки налаз код болесника оболелих од акутног инфаркта миокарда".Био је на усавршавању у Русији.Објавио је око 60 стручних и научних радова .Био је начелник Неуролошке службе Неуропсихијатријске клинике у Горњој Топоници .

Проф.др Бранислав Грбеша, (Ниш,1918.-1999.г), специјалиста неуропсихијатар, дипломирао на Медицинском факултету у Загребу 1946.г. Редовни професор Медицинског факултета у Нишу на предмету неуропсихијатрија . Био је ректор Универзитета у Нишу у два мандата ,директор Неуропсихијатријске клинике у Горњој Топоници .Посебна област стручног интересовања била су мишићна оболења.Био је на усавршавању у Бечу и Лондону. Објавио је око 100 стручних и научних радова. Био је почасни члан удружења неуропсихијатара Бугарске, члан истраживачке групе у светском удружењу неуролога , члан уређивачког одбора часописа "Неуропсихијатрија"-Загреб и Ацта медица медиана"-Ниш.Добитник је ордена рада са златним венцем.

Др.мед.сци Витомир Ранђеловић , (Ниш,1931.г), специјалиста неуропсихијатар, завршио Медицински факултет у Београду 1958.године. Специјалиста неуропсихијатар од 1972.године, у радном односу на Неуропсихијатријској Клиници од 1969. године Дугогодишњи шеф Неуролошког мушког одељења, а затим и начелник Одељења клиничке неурологије.Посебно се бавио неуромишићним болестима и електромионеурографијом.Био је на стручном усавршавању у Совјетском Савезу на Институту за неурологију Академије наука СССР као и на Институту за клиничку неурофизиологију у КЦ Љубљана као и на неуролошкој клиници ВМА. Докторирао са темом " Корелативна евалуација етиолошких фактора и органских промена у болесника са екстракранијалним узроком хроничне вертебробазиларне инсуфицијенције"1990 године..Оснивач је и дугогодишњи председник удружења дистрофичара.

Прим.др.сци Александар Величковић , (Ниш,1934.г), специјалиста неуропсихијатар, завршио Медицински факултет у Београду 1960.г, а специјализацију из неуропсихијатрије 1967.у Загребу. Докторирао је на тему : " Учесталост, клинички ток и прогноза церебралне тромбозе с посебним освртом на липидограм као фактор ризика", на медицинском факултету у Нишу 1987.Посебно се бави проблемима цереброваскуларних оболења. Утемељивач и оснивач Одељења за цереброваскуларне болести Клинике за неурологију. Начелник Одељења за цереброваскуларне болести до одласка у пензију 1998. године. Објавио је 45 стручних радова. Аутор је публикације : " Ургентна стања у неурологији ", издавач Елит медица, Београд, 1997.г., и " Коме ", издавач Просвета, Ниш,1994.г.

Проф.др Драгољуб Војиновић, ( Ниш,1938.г), директор Клинике за неурологију од оснивања до 1996.године. Специјалиста неуропсихијатар, дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1963.г., ванредни је професор на предмету Неурологија .Докторирао је на Медицинском факултету у Нишу 1987 године са темом " Стање крвних судова мозга као индикатор терапијског приступа код цереброваскуларног инсулта ".Посебно се бави изучавањем демијелинизационих и дегенеративних оболења мозга.Био је на усавршавању у Лондону ( Национална болница), затим у Институту за неурологију у Бирмингхаму-у у САД, ( Лабораторy фор церебрал блоод флоw). Основао је Клинику за неурологију 1990 године. у склопу организације Клиничког центра у Нишу. Најзаслужнији је за коначно дефинисање правца развоја и профилисање идентитета неуролошке службе , одвајање неурологије од психијатрије и пресељење Клинике из Горње Топонице у Ниш 1994. године. Члан је уредништва и издавачког савета " Ацта медица медианае" као и издавачког савета " Ацта медица Наиссенсис". Био је председник организационог одбора ИВ конгреса неуролога Југославије . У два наврата био је председник Неуролошке секције СЛД, члан је председништва удружења неуролога Југославије.Шеф је Предмета Неурологија од 1993 године. Члан је Наставно научног већа Објавио је 67 стручних и научних радова и уџбеник " Клиничка неуролошка дијагностика", Просвета, Ниш,1997 године.

ОПИС ДЕЛАТНОСТИ

Клиника за неурологију је специјализована здравствена установа у којој се обавља здравствена, образовна и научноистраживачка делатност из области неурологије.

Здравствена делатност се остварује пружањем помоћи оболелим градјанима, коришћењем савремених достигнућа из области медицинске науке , осигурањем оптималних услова испитивања, неге и лечења до опоравка или излечења и изналажењем нових путева и метода у решавању здравствених проблема.

Образовна делатност обухвата додипломску наставу за студентне медицине и стоматологије и обуку лекара на лекарском и специјалистичком стажу из области неурологије. Сем основне наставе за студенте , наставници и сарадници предмета неурологија обављају и наставу за последипломске-специјалистичке студије из неурологије, психијатрије, неуро-психијатрије, интерне медицине, ургентне, физикалне и опште медицине.На Клиници се обавља и стручно усавршавање здравствених радника из области процеса здравствене неге.

Научна и стручна делатност се одвија кроз рад на едукацији студената И специјализаната свих профила, пројектима клиничко-апликованих испитивања и кроз израду магистарских и докторских теза.

Од оснивања па до данас , Клиника за неурологију је доживела напредак на сва три подручја своје делатности : здравственом, наставном и научноситраживачком. Од обичног неуролошког одељења постала је високо – специјализована здравствена установа која обезбеђује неуролошку заштиту на територији региона као и референтна установа за поједине области неурологије..  

I.   ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ

Клиника за неурологију је организациона јединица Клиничког центра у Нишу , са одељењима у којима постоје одсеци према специфичности технолошких веза, функционалног јединства и других особених обележја.

. Структура запослених на Клиници за неурологију је следећа: 24 лекара од којих је 9 доктора медицинских наука и 1 магисттра,7 наставника Медицинског факултета,4 лекара  на докторским последипломским студијама,1 лекар на специјализацији из неурологије,2 клиничка лекара,један клинички психолог са субспецијализацијом из неуропсихологије, један пословни секретар, 58  медицинских сестара од којих је 11 са високом  школом,5 болничара, 2 сервира,1 магационер и 5 неквалификована радника .

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА

У циљу ефикаснијег и рационалнијег обављања високоспацијализоване неуролошке делатности и контроле стручног рада, приликом оснивања , на Клиници су формиране следеће организационе јединице:

1.      Одељење  за епилепсије и демијелинизационе болести

a.       Одсек за епилепсије

b.      Одсек за демијелинизационе болести

2,Одељење  за неуромишићне болести и поремећаје покрета

a.       Одсек за неуромишићне болести са дијагностиком

b.      Одсек за поремећаје покрета

3.Одељење неуроинтезивног лечења и терапије

4.Одељење Јединица за мождани удар

5.Одељење за цереброваскуларне болести И главобоље

а.одсек за цереброваскуларне болести

б.одсек за главобоље

6. Одељење Дневна болица за пријем,дијагностику И терапију неуролошких болесника

а.одсек  за когнитивне поремећаје

б,одсек за неурофизиолошку дијагностику

Од пресељења у нову зграду КЦ у Нишу од јануара до септембра месеца било је

·         1440 пријема

·         7 950 прегледа

·         2040 консултација

·         У овај број не улазе прегледи урадјени у специјалистичким ИСИС амбулантама

1. Дневна болница са амбулантно поликлиничком службом Клинике за неурологију основана је 1995.године као неопходност условљена малим просторним капацитетом клинике.Основна намена овог одељења је терапијско збрињавање одредјене групе пацијената ( лакших васкуларних поремећаја,пацијената са демијелинизационим обољењима ,са клиничком сликом оштете периферног моторног неурона, главобоље,екстрапирамидних поремећаја), али и комплетног дијагностичког сагледавања уколико стање болесника не захтева хоспитално лечење.Из дневне болнице могуће је урадити све дијагностичке процедуре као и на одељењима. Дневна болница има укупно 6 постеља као и пратеће просторије за особље.Терапија се организује у две смене, како радним даном, тако и током викенда.За пријем пацијената неопходан је упут за болничко лечење ,као и за пријем на остала одељења Клинике.

• ОГАНИЗАЦЈА
  • Одсек амбулантно поликлиничке службе
    
    Одељењу за пријем болесника збрињавају се сви пацијенти са неуролошким тегобама,који имају одговарајући упут за болничко лечење.Пацијенте упућују лекари из установа основне здравствене заштите из Ниша и околине,лекари хитне помоћи,лекари из околних здравствених центара али и лекари осталих Клиника клиничког центра у Нишу уколико се укаже потреба за мултидисплинарним сагледавањем пацијената.Рад се одвија у две смене:од 08 до 14х у амбулантни одељења за пријем болесника ради пријемни лекар,а од 14 до 08х дежурни лекар,односно амбуланта ради континуирано 24 часа.Од стране распоредјених лекара врши се тријажа пацијената- обављају се пријеми уколико је потребно или се пацијенти упућују на даље амбулантно или лечење у кућним условима.Такође,у склопу амбулантне је и просторија где може да се ординира предложена терапија код болесника који нису за хоспитално лечење или,уколико је потребно, у овој просторији се спороводи праћење и амбулантна дијагностика болесника до одлуке о даљем лечењу.Одељење од опреме има глукометар,ЕКГ апарат и сет за реанимацију.
    У склопу Одељења за амбулантно поликлиничке службе, функционису и специјалистичке амбуланте...Лекари у овим амбулантама раде према сталном распореду,постоје пре и послеподневне смене,а обављају се контролни неуролошки прегледи као и прегледи пацијената који нису упуцени на ургентно збрињавање. Дневна болница има и два Кабинета
    • Кабинет за когнитивне поремећаје
      Поремећај памћења и других сазнајних (когнитивних) функција може значајно да омета социјално, професионално и свакодневно функционисање и доведе до синдрома деменције и значајног умањења квалитета живота оболелих и чланова њихових породица. Стога је важно што раније постављање дијагнозе деменције или благог когнитивног поремећаја и одређивање одговарајуће терапије. Кабинет за когнитивне поремећаје омогућава дијагностички поступак у условима дневне болнице који се ефикасно спроводи и обухвата неуролошки преглед, неуропсихолошко тестирање, неурорадиолошку и лабораторијску дијагностику. Ефекти терапије когнитивних поремећаја се прате редовним прегледима пацијената у амбулатним условима. Такође, организовањем едукативних састанака пружа се подршка неговатељима пацијената оболелих од деменције.
    • Кабинет за главобоље и болна стања
      Болесници се упућују од стране неуролога, а после спровођења дијагностичких процедура и терапијских стратегија које нису довеле до задовољавајуће контроле главобоља.Дијагностиковање и терапија епизодичних фреквентних и хроничних, фармакорезистентних примарних главобоља, ређих и ретких примарних и секундарних главобоља, главобоље прекомерне употребе медикамената, хроничног бола лица и других хроничних болних стања неуролошке генезе; Примена стандардизоване и иновативне профилактичке терапија – блокада и инфилтрација великог потиљачног нерва, транксранијална неуростимулација, примена ботулинум токсина, когнитивно бихејвиорални терапијски приступ, биофеед бацк, мултидициплинарно лечење.

2. Одељење неуроинтензивне неге и терапије - Болесници са ретким болестима, комплексном клиничком сликом или мултиорганским поремећајима захтевају специјализовану негу и ресурсе који нису доступни у примарним центрима.
Одељење интензивне неге представља затворену хоспиталну једницу за критично оболеле неуролошке пацијенте чије су виталне функције поремећене и поново успостављене, а путем одредјених процедура и апарата се морају одржавати у границама нормале.
Ово одељење представља комбинацију лечења и неге болесника уз употребу свих достигнућа која пружају медицинске доктрине као и савремене технологије, а у сарадњи са свим стручним службама болнице. Напори су сконцентрисани како на одржавање основних виталних функција (неспецифичним третманом који је исти за све критично оболеле пацијенте) тако и специфичним методама неурореанимације, превенцији и третману компликација болести .
Третман на одељењу интензивне неге представља комбинацију различитих дисциплина које резултирају применом разноликих знања уз примену адекватне технологије (респиратор-оксилог, аспиратори, концентратори кисеоника, мониторинг системи, дефибрилатори,инфизионе пумпе). Овакво мултидисциплинарно одељење пружа повећан квалитет здравствених услуга, што резултира смањењем морталитетне стопе и скраћењем хоспиталног лечења. На одељењу је могућ континуирани мониторинг и третман који спроводи едуковано особље (15 медицинских сестара) и 4 лекара специјалиста неурологије као и 1 анестезиолог.
Тимски се креирају И имплементирају индивидуални планови лећења заобољења као што су:

• Мождани удар, исхемијски или хеморагијски
• Ендоваскуларне процедуре у сарадњи са Центром за радиологију
• Измене стања свести познатог или непознатог порекла
• Епилеписје –серије напада или епилептични статус
• Неуромишићне болести и малигно прогредирајуће неуропатије са захватањем респираторнемускулатуре И потребом мехаичке вентилације
• Поремећаји неуромишићне трансисије у фази респираторне урожености-мијастенија гравис или ботулизам
• Завшне фазе других неуролошких болести (мултипла склероза, паркинсонизам)
• Спинални синдроми
• Синдром интракранијалне хипертемзије
• Утврдјивање и потврдјивање мождане смрти у контексту кадаверичне трансплантације органа.
• Јединица за мождани удар са неуросонолошким кабинетом
  ЈМУ је специјализована, регионално дефинисана, хоспитална јединица која збрињава оболеле од МУ и која има високо специјализовани мултидисциплинарни тим Јединица за мождани удар дефинисана је као центар који омогућава адекватну дијагностику и лечење за све болеснике, као и високо тенхолошке стандарде медицинског и хируршког збрињавања (нове дијагностичке и рехабилитационе методе, специјализовани тестови, аутоматски мониторинг бројних физиолошких параметара, интервентна радиологија, васкуларна и неурохирургија) У ЈМУ је неопходно коришћење стандардизованих протокола у збрињавању и праћењу функционалног статуса и опоравка болесника код којих су примењене реперфузионе технике ( интаартеријска И интравенска фибринолиза, екстра И интракранијално стентирање код оболелих од исхемијског можданог удара, механичка екстракција тромба И друге ендоваскуларне процедуре)

3. Одељење за цереброваскуларне болести

• Одсек за акутни третман

• Одсек за продужни третман

• Одсек за епилепсије

• Кабинет за ЕЕГ

• Одсек за демијелинизационе болести

• Кабинет за евоциране потенцијале

• Одсек за неуромишићне болести

• Одсек за поремећаје покрета

• Кабинет за електромионеурографију

• Испитивање моторне проводјивости периферних нерва лица ( н.фациалис, н.мандибуларис), горњих и доњих екстремитета.
• Испитивање сензитивне проводљивости периферних нерва горњих и доњих екстремитета
• Испитивање Ф таласа
• Рефлексолоска испитивања: Блинк рефлеx
• Испитивање акционих потенцијала моторних јединица мисица

Наведене дијагностицке процедуре примењују се код:

• обољења и повреде периферних нерва
• болести мишића,
• болести моторног неурона
• испитивања тремора;
• Са побољсањем техницких могуцности у плану је да се настави са следецим дијагностицким процедурама: Х-рефлекс, Тест неуромисицне трансмисије(ТНТ), СФЕМНГ. Мандибуларни рефлекс..

• Управа

• Доктори

Одељење дневне болнице ,дијагностике и амбулантно поликлиничке службе

• Прим. Др Анђелка Илић, специјалиста неуропсихијатрије, начелник Одељења
• Др Маја Ранђеловић Ђокић, специјалиста неурологије

Одељење неуроинтензивне неге и терапије

• Др Никола Вукашиновић, специјалиста неурологије, начелник Одељења
• Др Србољуб Јолић, специјалиста неуропсихијатрије, шеф Јединице за мождани удар са неуролосоношким кабинетом
• Др Вук Милошевић, специјалиста неурологије, шеф Кабинета за когнитивне поремећаје

Одељење за цереброваскуларне болести

• Проф. др Срђан Љубисављевић, специјалиста неурологије и медицине бола, начелник Одељења, шеф Кабинета за главобоље и хронична болна стања
• Др Биљана Живадиновић, специјалиста неурологије, клинички асистент, шеф Одсека за акутни третман
• Др Ана Пражић, специјалиста неурологије, шеф Одсека за продужни третман
• Др Љиљана Миленковић, специјалиста неурологије
• Др Марко Матијаш, специјалиста неурологије
• Др Драгиша Лукић, специјалиста неуропсихијатрије
• Др Виолета Костић, специјалиста неурологије

Одељење за епилепсије и демијелинизационе болести

• Проф. др Слободан Војиновић, специјалиста неурологије, начелник Одељења
• Проф. др Мирјана Спасић, специјалиста неуропсихијатрије
• Доц. др Стево Лукић, специјалиста неурологије
• Доц. др Дејан Савић, специјалиста неурологије, шеф Одсека за демијелинизационе болести
• Др Бобан Бишевац, специјалиста неурологије

Одељење за неуромишићне и хередодегенеративне болести

• Доц. др Гордана Ђорђевић, специјалиста неурологије, начелник Одељења
• Проф. др Зоран Перић, специјалиста неуропсихијатрије, шеф Одсека за неуромишићне болести
• Др Предраг Карабашевић, специјалиста неурологије, шеф Одсека за …..
• Др Јелена Стаменовић, специјалиста неурологије, клинички асистент, шеф Одсека за хередодегенеративне болести
• Др Зоран Стевић, специјалиста неурологије
• Прим. Др Марина Јолић, специјалиста неуропсихијатар
• Мр сци Миодраг Лазаревић, специјалиста неуропсихијатар
• Др Александар Стојанов

• Главне медицинске сестре, медицинске сестре и техничари

• Одељење за пријем болесника
  • МС Александра Давитковић
• Одељење неуроинтензивне неге и терапије
  • МС Силвана Мишић
• Одељење за цереброваскуларне болести
  • ВМС Маја Манчић
• Одељење за епилепсије и демијелинизационе болести
  • МС Мира Виденовић
• Одељење за неуромишићне и хередодегенеративне болести
  • МС Зорица Марковић

• Здравствени сарадници

Милена Ранчић, специјалиста клиничке психологије

• Административно особље

Оливера Стевановић, пословни секретар

• Магистарске тезе

1. Оштећење периферног нервног система код диабетес меллитуса- клиничке манифестације и електромионеурографски налаз, Медицински факултет у Нишу, 1988. (Др Зоран Перић)
2. Компаративна студија биохемијског налаза ликвора и клиничког налаза код болесника са исхемичним цереброваскуларним инсултом, Медицински факултет у Нишу, 1991. (Др Мирослава Живковић)
3. Поремећај памћења код болесника са епилепсијом темпоралног режња, Медицински факултет у Нишу, 1995. (Др Мирјана Спасић)
4. Прогностицки знацај транскранијалне магнетене стимулације код исхемијског мозданог удара. Медицински факултет у Нишу, ----. (Др Миодраг Лазаревић)
5. Субпопулације Т лимфоцита периферне крви код мултипле склерозе, Медицински факултет у Нишу, 1993. (Др Слободан Војиновић)
6. Клинички, неуропсихолошки и неурофизиолошки параметри у дијагностици Паркинсонове болести. Медицински факултет у Нишу, 2001. (Др Јелена Стаменовић)
7. Значај електрофизиолошких тестова за рану дијагнозу И пргнозу Белове парализе, Медицински факултет у Нишу, 2003. (Др Гордана Ђорђевић)

• Докторске дисертације

1. Регионални и динамички метаболички профил неуротрансмитера код пацијената са исхемицним цереброваскуларним инзултом Медицински факултет у Нишу, 1993. (Др Мирослава Живковић)
2. Значај корелације електрофизиолошког, клиничког и биохемијског налаза за рану дијагностику и евалуацију степена оштећења периферног нервног система код диабетесне неуропатије", Медицински факултет у Нишу, 1993. (Др Зоран Перић)
3. Утицај латерализације и локализације епилептичког фокуса на когнитивни профил болесника са комплексном парцијалном епилепсијом”, Универзитет у Нишу, 1998. (Др Мирјана Спасић)
4. Ефекти високих доза алфакалцидола у мултиплој склерози, Медицински факултет у Нишу, 2003 (Др Слободан Војиновић)
5. Процена дијагностичке вредности неурофизиолошких тестова визуелног система и рефлекса можданог стабла код Паркинсонове болести. Медицински факултет у Нишу, 2007 (Др Јелена Стаменовић)
6. Корелација параметара оксидационог стреса са клиничким и електрофизиолошким показатељима дисталне симетричне полинеуропатије код болесника са диабетес мелитусом, Медицински факултет у Нишу, 2008 (Др Гордана Ђорђевић)
7. Анализа временских серија оболевања од можданог удара, Медицински факулатет, Универзитет у Београду, 2012 (Др Вук Милошевић)
8. Значај нивоа витамина Д и полиморфизама гена повезаних са његовим деловањем код оболелих од мултипле склерозе, Медицински факултет у Нишу, 2013 (Др Дејан Савић)
9. Предикција клинички значајних исхода код неуролошких болести применом метода вештачких неуронских мрежа и регресионе анализе, Универзитет у Београду, 2013 (Др Стево Лукић)
10. Протективно дејство модулатора оксидативног и нитрозативног стреса у неуроинфламацији - експериментална и клиничка студија, Медицински факултет у Нишу, 2014 (Др Срђан Љубисављевић)
11. Учесталост и значај хипоплазије вертебралне артерије код инфаркта мозга у вертебробазиларном сливу, Медицински факултет у Нишу, 2014 (Др Биљана Живадиновић)