Сви они, ову борбу, доживели су на свој начин. Истичу да се радују, што сви заједно обележавају „Међународни дан“, али да су ове године, присутна и стрепња и опрез и страх.

- Ми се бринемо, патимо, волимо, боримо се, ишчекујемо, надамо се….Трчимо испред смрти, вечито подигнутих штитова и ослушкујемо сваки трептај, сваки откуцај срца, сваки јаук, сваки позив. Можда звучи као клише, али сви који се бавимо овим послом и који волимо овај посао, страхујемо да ће нас смрт престићи и лукаво однети живот над којим стрепимо, за који се боримо, вели Гордана Драгошев, главна сестра КЦ Ниш. - Храбрили смо се међу собом и покретали једни друге. Свако на свој начин. Мене лично је, храбрила реченица “Све ће ово једнога дана бити јуче”, а којом сам охрабривала и друге и надам се да сам успевала у томе, додаје она.

Једна од првих кота, како би се то у војном жаргону рекло, била је Клиника за инфективне болести, где су били хоспитализовани први заражени пацијенти.

- Кажу били смо храбри,били смо хероји...Били смо оно, што стварно јесмо, били ту за сваку реч наде, за веру у оздрављење, борили се за сваки живот. Били смо ту и кад је било најтеже и кад није било наде и радовали се сваком одласку кући и недеља за недељом, говорили, још само ова и проћи ће, још само ова...Кажу сузе су за слабиће , ја кажем, сузе су за храбре, са исписаним именима на скафандерима. И даље смо ту, оно што стварно јесмо, емотивно поручује главна сестра Клинике за инфективне болести КЦ Ниш, Слободанка Станишић.

Хала Чаир, која је до тада била место за спортска такмичења, концерте, разне сајмове и друга позитивна дешавања у граду Нишу, ширењем Цовид- 19 вируса и појавом све већег броја оболелих, наједном је постала место стрепње, страха и непознанице.

Хала је претворена у привремену Цовид болницу, чијим радом су у почетку координисали запослени нишког Клиничког центра. Међу њима, испред великог тима медицинских сестара и техничара, биле су Жаклина Пајевић и Милица Ђурић, које су се даноноћно трудиле и бринуле да све колеге, али и пацијенти, добију све што је потребно.

- Уз велико ангажовање и тимски рад, успели смо да осмислимо пут црвене и зелене зоне за улазак и излазак болесника, уношење и изношење хране, отпадака, медицинских средстава и свега што је потребно за безбедан смештај и боравак великог броја људи, јер је у само четири дана, на овом месту, хоспитализовано 305 болесника из свих крајева југоисточне Србије, објашњава Жаклина Пајевић, главна сестра Клинике за гастроентерологију.

- Притисак на нас је био огроман, људи су у почетку били уплашени, забринути за породице, као и сви ми, наравно, јер многи од нас имамо децу, млађу од 12 година, али без обзира на то, није нам падало на памет да то користимо као разлог да не будемо уз пацијенте. Знали смо да морамо да урадимо праву ствар и да је сада, прави час да покажемо све оно што смо учили и за шта смо се школовали...гледали смо на све то, као што то чини војска...“читавог живота се спремаш за потенцијалну битку, рат...а он је ту, пред вратима и нема назад“, појашњава Милица Ђурић, један од помоћника координатора Цовид приврмене болнице у хали „Чаир“ и болнице у новој згради КЦ Ниш.

Након 11 дана рада у Хали, број оболелих се повећавао, а сви радници КЦ Ниш, који су збрињавали пацијенте у хали „Чаир“, добили су нови радни задатак. Халу су „предали“ колегама из примарне здравствене заштите, а они су се „вратили кући“. Нова зграда Клиничког центра Ниш, постала је нова Цовид болница. Мислећи да ће им у Клиничком центру бити лакше и комфорније за рад, сусрели су се са новим изазовом. Нажалост, корона је ушла у Геронтолошке центре. Тај 13. април сви ће памтити, јер је тачно у подне, почео пријем геронтолошких пацијената, који су били потпуно, или делимично зависни од неге других лица, са низом коморбидитета и са средње тешким или тешким клиничким сликама.

Као што је познато, појава епидемије вируса Цовид- 19, узроковала је велику реорганизацију здравственог система у целој Србији, па и у нишком Клиничком центру. Ова здравствена установа своје деловање, усмерила у два правца: превенцију и сузбијање последица пандемије, али и адекватан третман оболелих, од других незаразних обољења-хируршких и интернистичких. Због тога је Ургентни центар КЦ Ниш, радио у ванредним околностима, скоро па потпуно редовно, а за то су се побринули сви, чије су радсне позиције биле управо ту, на месту где је и у нормалним ситуацијама, „највећа гужва“.

- Све време, спровођене су, према стручним смерницама и националним водичима, многоструке дијагностичке, терапијске, оперативне процедуре и поступци из области здравствене неге, као и поступци кардиопулмоналне реанимације и неинвазивне и инвазивне механичке вентилације, а пацијенти, чије је здравствено стање захтевало болничко лечење, након прегледа у пријемним амбулантама ургентног центра и спроведених дијагностичких и терапијских поступака и процедура, упућивани су у нишку Војну болницу, наводи Драган Стојић, главни медицински техничар Клинике за неурологију КЦ НИш, који додаје да је за све њих, ово било велико искушење, из кога су медицинске сестре и здравствени техничари, по ко зна који пут, с поносом, упорношћу, истрајношћу и несебичношћу, изашли уздигнуте главе, богатији за још једно животно и радно искуство.

Такође, једна од најбитнијих карика у ланцу, била је и читава санитарна служба нишког Клиничког центра, која је са епидемиолошком службом ове установе, константно бринула о томе, да вирус, којим случајем не продре у медицинске редове, или случајно „побегне“ ван.

- Самим постављањем процедура, епидемиолошке и санитарне тријаже, начинима коришћења личне заштитне опреме, па и дезинфекције, као једну од најважнијих превентивних мера, осетно се смањио страх и осетила се већа сигурноста међу запосленима, самим тим и хладне главе, стекла се основа за ефикасан рад и довођење грешака на минимум, истакла је Јасна Стојановић, шес одсека за санитарни надзор у КЦ Ниш.

Сви они, како кажу и даље стоје „у првим редовима“, опрезни и спремни да укажу помоћ свакоме коме је она потребна и поручују да и даље нема опуштења, али да нема ни помишљања на могуће повлачење. Бар не засада.