УТИЦАЈ КОВИД19 НА НЕ КОВИД БОЛЕСТИ

• 
• 

Датум креирања петак, 17 децембар 2021 15:15

Глобално најактуелнији здравствени проблем - пандемија вируса ковид 19,  значајно је утицала на не ковид пацијенте. Универзитетски клинички центар Ниш, трудио се да све време пандемије буде доступан и пацијентима са не ковид болестима и у доброј мери је и успео у тој мисији. Слична искуства имају и здравствене установе у Расинском округу.О томе каква су искуства у претходне две године , на округлом столу  „Утицај ковида на не ковид болести“ који је одржан у организацији „Фондације за српски народ и државу“ у Крушевцу,говорили су директор УКЦ Ниш проф.др Зоран Перишић интервентни кардиолог, др Стева Станишић анестезиолог и инфектолог, начелник на Клиници за инфективне болести, координатор Ковид болнице у Крушевцу анестезиолог др Владан Цветановић, директорка  Клинике за психијатрију УКЦ Ниш психијатар доц. др Сузана Тошић Голубовић као и директорка Опште болнице у Крушевцу др Весна Стевић Гајић , др Драгана Баришић  психијатар и др Предраг Павловић директор Завода за јавно здравље у Крушевцу.

У првом атаку до тада непознате болести ,када је можда било и најстрашније и када су скоро сви пацијенти са идентификованим ковидом  били хоспитализовани, најјачи ударац претрпео је као и свуда у свету управо нон ковид систем. Здравствени систем Србије је показао велику виталност и прилагодљивост. Успели  смо оно што многе веће и развијеније земље нису успеле,а то је да ни један болестан човек не остане без здравствене помоћи, непрегледан и без терапије која му је потребна, рекао је отварајући округли сто проф.др Зоран Перишић.

„Хитни пацијенти никада нису трпели.За њих је увек пронађен начин лечења, али све што је могло да се одложи у том тренутку је било одложено. Хумана медицина коју ради здравствени систем Србије, није дозволила да ни један пацијент са ургентним стањем не добије одговарајућу здравствену негу.У другом и у трећем таласу били смо другачије организовани. И светска и наша дотадашња искуства показала су да можемо да пружимо довољан ниво здравствене заштите и ковид и не ковид пацијентима  што смо и чинили „,каже проф.Перишић.

У УКЦ Ниш, према речима директора ове највеће здравствене институције у овом делу Србије, у овом тренутку највише трпи ортопедија, односно пацијенти који чекају уградњу колена и кука

„ То су тзв.елективне операције које ће чекати када ситуација са ковидом буде повољнија, када анестезиолози који су скоро две године ангажовани у лечењу ковид пацијената и на хитном хирушком програму УКЦ-а , буду у могућности да уђу у салу за потребе таквих операција“, рекао је проф.Перишић, додајући да у УКЦ нема листе чекања за операцију катаракте, уградњу пејсмејкера, док је листа чекања за коронарографију и уградњу стентова највише шест недеља што је тренутно најбољи резултат у Србији.

Како вирус ковид 19 функционише и како утиче на наше животе, кроз презентацију је покушао да приближи инфектолог и анестезиолог др Стева Станишић.

„Највећи изазов код лечења пацијената са вирусом ковид 19 је то што је ово нови вирус који ми тек упознајемо. Доста тога смо од момента његовог појављивања сазнали али још доста тога не знамо. Оно што представља велики проблем медицинским научницима у читавом свету ,свакако јесте стална појава нових сојева“, рекао је између осталог др Станишић.

Руководилац ковид болнице у Крушевцу др Владан Цветановић, изнео је искуствене податке о повезаности ковид и не ковид болести.Према речима др Цветановића утицај ковида на не ковид болести је двосмерна релација.С једне стране су фактори ризика, који у много чему повећавају ризик не само за хоспитализацију него и ризик од лошег коначног исхода, док с друге стране стоји оно што се дешава након прележаног ковида. 

„Ми нисмо установа која прати пацијенте након изласка из ковид болнице али у комуникацији са колегама скоро 80% пацијената који изађу из неке од ковид болница, имају неки од тзв.пост ковид симптома. Да ли се ради о тешким поремећајима као што су кардиоваскуларна обољења или можда бенигним као што су поремећај сна и концентрације, бол у мишићима, дефинитивно је утицај ковида на пацијенте са тежим клиничким сликама,јако велики“, каже др Цветановић, додајући да су примарна обољења пацијената који оболе од ковида јако важна у самом току лечења и крајњем исходу болести.

Јасни су коморбидитети који представљају највеће ризике.

„Кардиоваскуларне болести  су на основу мог искуства можда и са најјачим утицајем на исход код оболелих од ковида . Од осталих фактора ризика ту је канцер, болест бубрега,дијабетес који се погоршава у току ковида због употребе кортико стероида у процесу лечења, затим  Даунов синдром и гојазност која је препозната као независни фактор ризика да ће особа која је гојазна завршити на болничком лечењу“, каже др Цветановић.

Др Весна Стевић Гајић директорка Опште болнице у Крушевцу, представљајући упоредне резултате за последње три године, истакла је да су сви показатељи да су не ковид пацијенти ти који су највише претрпели у годинама пандемије.

„Уочено је да је број хоспитализација у нашој установи до 15% мањи у односу на годину пре пандемије,дијагностичке процедуре су смањене за више од 30% . Време ће показати како ће ове промене и оно што смо морали да редукујемо у пружању здравствене заштите не ковид пацијената ,имати на здравствено стање популације“, закључила је др Стевић Гајић.

И из Института за јавно здравље Крушевац, истакли су да је поред упола мањег броја дијагностичких анализа које они раде, приметан и пад у вакцинацији деце вакцинама које немају везе са ковидом ,попут Пентаксима и ММР.

 „Мање деце долази на контроле и прегледе код педијатара , а као последицу имамо овај драстичан пад вакцинације. То може створити велике проблеме у наредном периоду евентуалном појавом неких других заразних болести „, упозорио је др Павловић.

Као и свака велика криза у друштву, и ова је погодила целокупно становниоштво. Десила се нагла промена која је психички погодила сваког од нас. На округлом столу су учествовале и две психијатрице које су говориле о међусобној повезаности ковида и менталног здравља популације.

„ У многим напреднијим земљама психијатријски пацијенти су остајали препустени сами себи.У Србији то није био случај. Ми смо сарађивали са колегама у ковид болницама и сви наши пацијенти су били збринути и од њих и од стране психијатара.Приметан је пораст пацијената са нарушеним менталним здрављем,али праву слику какве је последице оставио ковид на наше ментално здравље, имаћемо у надолазећем периоду“, истакла је у свом излагању директорка Клинике за психијатрију УКЦ Ниш психијатар доц. др Сузана Тошић Голубовић.

Оно што је јако  важно јесте да Србија има специјализоване ковид болнице које је држава експедитивно омогућила за лечење пацијената погођених овим опаким вирусом .Оне ће и у наредном периоду омогућити  да се остале установе здравствене заштите растерете за лечење не цовид пацијената,једногласни су у ставу учесници овог округлог стола.