СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА
- Датум креирања четвртак, 10 март 2022 12:30
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондацијe за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу.
Ове године се Светски дан бубрега обележава под слоганом „Премостимо јаз у знању о болестима бубрега, ради боље неге и лечења“. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне али и излечиве.
Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Сматра се да око 10% светске популације има неки степен хроничног оштећења бубрега, што би значило да у Србији око 700 000 људи болује од неке болести бубрега.
Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега и акутна, односно хронична смањена функција бубрега - бубрежна инсуфицијенција.
Рана хронична болест бубрега не даје знаке или симптоме, обично не пролази али болести бубрега се могу лечити. Што се раније открију, веће су шансе за ефикасан третман.
Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Такође, према нефролошким статистикама , преко 80% пацијената који дођу до дијализе, припадају управо некој од група хроничних пацијената, углавном су то особе са већ присутном хипертензијом или дијабетесом.
Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем.
У Универзитетском клиничком центру Ниш на годишњем нивоу, региструје се преко 1200 нових пацијената у разним фазама болести бубрега. Као највећи дијализни центар у Србији, на месечном нивоу УКЦ Ниш има око 250 пацијената на хроничној хемодијализи, а од око 400 пацијената на нивоу Србије, који су на програму перитонеумске дијализе у Нишу их је око 60.
Светски подаци говоре да је много већи број жена са хроничном болешћу бубрега али је супоротно томе већи број мушкараца на дијализи. Много је разлога за то, један од њих је и неретке тврдње да су жене можда дисциплинованије па се придржавају савета лекара о редовној физичкој активност, уносу течности, редовне контроле крвног притиска, здраве исхране као и избегавање алкохола и дувана.
Отприлике је у свету око 1,5 милион људи на некој од терапија за замену бубрежне функције, а у Србији је то око 5000 болесника.
Када су у питању деца, у Србији постоје два дијализна центра за најмлађе пацијенте. Један од њих је на Клиници за дечије интерне болести УКЦ Ниш, а други у Београду у Универзитетској дечијој болници у Тиршовој.
Глобални терет оболелих од хроничне болести бубрега расте, а предвиђа се да ће хронична болест бубрега постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.