ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР МИЛОРАДУ МИТКОВИЋУ- УКЦ НИШ ПОКРЕЋЕ ИНИЦИЈАТИВУ ДА ОРТОПЕДСКА КЛИНИКА НОСИ ЊЕГОВО ИМЕ
- Датум креирања петак, 16 април 2021 15:00
Од светски признатог и награђиваног научног радника, иноватора, нишког академика и једног од најпознатијих хирурга- ортопеда у земљи и иностранству, проф. др Милорада Митковића, који је пре недељу дана преминуо од последица болести изазване коронавирусом, на комеморацији у његову част, одржаној данас у амфитеатру Медицинског факултета нишког Универзитета, опростили су се његови пријатељи, колеге и дугогодишњи сарадници. Због његових заслуга и легата, директор нишког Универзитетског клиничког центра, покренуо је иницијативу, да Клиника за ортопедију, понесе његово име.
Данашњој комеморацији у част проф. др Милорада Митковића, који је својим дугогодишњим радом, залагањем и посвећеношћу, помогао да хиљаде пацијената поново стане на ноге и лекара чији су изуми у овој области медицине, спасили на стотине и хиљаде живота, сем породице и блиских пријатеља, присуствовала је готово читава стручна медицинска јавност Ниша.
Током излагања његове биографије и дугог професионалног пута, на коме би могли да му позавиде и најбољи светски стручњаци из области медицине коју је читавог живота усавршавао, декан Медицинског факултета нишког Универзитета, проф. др Добрила Станковић Илић, са сетом у гласу, изјавила је да је смрт проф. Митковића, ненадокнадив губитак за Медицински факултет, за колеге, али и за све будуће генерације, које су још много тога, могле да науче од њега.
У емотивном говору првог човека нишког Универзитетског клиничког центра, проф.др Зорана Перишића, сви окупљени и они који су га лично познавали и они који нису, могли су чути, да је проф. др Милорад Митковић, сем огромног стручњака и научника, он пре свега био добар човек, златног срца, који је поред свих награда и признања, требало да добије медаљу и за то.
- Мало људи ће за живота постати легенда и Милорад, наш професор и наш академик је постао легенда, много пре него што је умро. Слушајући све ово о једном дивном човеку, знам да ће ова комеморација остати ускраћена за сате и дане онога што би могли да изговоримо о његовим делима, а знам да би данима могли да читамо имена људи, који су му и док је био жив палили свећу у цркви, због онога што је учинио за њих, за људе који су проходали, који су могли да се врате нормалном животу. Тако је наш Милорад, постао легенда за живота. Шта год ми поменули данас, нећемо поменути ни промил онога што је проф. Митковић урадио. Универзитетски клинички центар је био, јесте и биће поносан, што је Милорад Митковић био наш члан, директор 21 годину, што је оставио легат десетинама и стотинама лекара, који су захваљујући њему, могли да пруже делић, или све оно што је пружао професор Митковић и све ово што ћемо данас рећи и све оне награде које је заслужио је мало, наспрам онога што је он дао својој земљи, друштву, пацијентима у своме граду, али и у другим земљама и градовима. Човек који никада није подигао тон, који је увек нашао времена и за колеге, за пацијенте, а сигуран сам за и своју породицу и пријатеље. Због свега овога, покренућу иницијативу да ортопедска клиника нишког Универзитетског клиничког центра понесе његово име и да га на тај начин, вечно сачувамо од заборава, рекао је проф. др Перишић.
Последњи поздрав, у име свих колега са Клинике за ортопедију, упутио је и директор клинике, проф. др Иван Мицић.
- Током свих ових година, сви смо учили од нашег професора Милорада, задивљено прихватали све његове иновације и патенте и заиста сам поносан, а верујем и све наше колеге, што сам га познавао и радио са њим. Његови патенти су познати свуда у свету, оставио је неизбрисив траг у области хирургије ортопедије, а на хиљаде људи, вероватно и данас хода нормално и живи нормално свој живот, истакао је проф. Мицић.
Проф. Милорад Митковић, био је један од првих сталних чланова САНУ и члан многих стручних удружења и организација. Аутор је на стотине научних радова и неколико стручних уџбеника и добитник многих домаћих и међународних награда и признања.
Проф. др Милорад Митковић, преминуо је 07. априла, у својој 71. години, у касним вечерњим сатима у Универзитетском клиничком центру, где је водио вишедневну битку за живот лечећи се од болести изазване Ковидом-19.